О књизи: 1957 / Ова збирка је антологија песама, чији материјал треба, ако је могуће, да да представу о историјском развоју народних лирских песама . Збирка има шест главних секција. Сви су састављени као целина на основу историјско-хронолошког принципа, који се, међутим, у оквиру сваког од њих различито примењује. Први и други одељак обухватају такозване сељачке традиционалне песме, чији настанак датира из доба феудализма. Највећи део песама првог одељка („Народне песме на друштвено-историјску тематику”) чине народне лирске песме са израженом друштвеном тематиком: такозване „разбојничке” песме, затворске песме, антикметске песме (укључујући и антикметске песме). -свештеничке песме), бурлачке песме, кочијашке и војничке песме. Овај одељак садржи и неколико историјских песама. Други део („Народне кућне песме“) чине традиционалне песме, распоређене према општеприхваћеној класификацији: љубавне, породичне, коло и игра, игранка и комична. У оквиру сваког од ових одељака, материјал је распоређен првенствено по темама. У свим наредним одељцима поштује се хронолошки принцип, узимајући у обзир теме песама. Трећи одељак („Народне песме књижевног порекла“) садржи песме руских песника с краја 18., 19. и почетка 20. века, које су постале популарне народне песме. Четврти одељак („Нове народне песме с краја 19. и почетка 20. века“) обухвата анонимне песме: градске „романце“, песме на модерне друштвене теме, итд., стилски блиске савременој књижевној поезији. Пети одељак („Револуционарне и радничке песме“) обухвата револуционарне песме настале у свим фазама руског ослободилачког покрета, углавном самих учесника револуционарне борбе, и радничке песме. Шести одељак („Совјетске песме“) обухвата најпопуларније совјетске песме народног и књижевног порекла. Материјал за ову збирку биле су различите штампане збирке песама сакупљача народних песама с краја 18., 19. и 20. века, као и већи број руком писаних снимака песама. Пошто су сакупљачи песама полазили од различитих принципа снимања, показало се да је неопходно, да би се збирка дала извесно језичко јединство, одустати од очувања обележја локалних дијалеката и фонетске транскрипције. Сви извори текстова песама наведени су у напоменама.